O jednom fenomenu
|
Puno misli iman zadnje vrime za iznit, malo vrimena i malo samoće da ih iznosin. Neki ljudi su nan po stanu non stop što mi plaho diže živce naozbilj, al dobro varira mi, neću samo kukat. Dobra je ekipa al eto, fali mi samoće. Ne mogu se fokusirat ni na šta, al ajde, selin se brzo, pa će se rješit. Vraćan se na faks, dobro je. Danas san srija bivše kolege i pričali smo baš mi je dobro silo, baš mi fali razgovor o politici. Nadan se da će mi master bit dobar, ova na studentskoj mi je uzela papire iako nisan ima diplomu, eto, ja i moja organizacija, al doniću je u ponediljak pa će bit normala. Dešavaju se stvari. Ima nekih par situacija i par stvari koje mi je mrsko da dotičen, a onako, zanimljive su za doticat... Piše mi se o njima detaljno, ne piše mi se malo, neki dan san opisa dosta toga u postu i pobrisa mi se, to jest nije bija objavljen i izgubija san ga što me je iznerviralo... Eh, sad znan kako je ovin zaposlenijin blogerima, tipa Silentu. :D Javila mi se novinarka koja mi je tribala vidit sa svojin šefon oko toga da me možda zaposle. Bila je na godišnjem sad se vratila, rekla je vidit pa će javit. Normala, ne oslanjan se nešto posebno na to, iako bilo bi dobro da mi javi. Malo bi mi i trta bila bogami, da uletin u to, al jebiga, moran imat neki posa kad tad. A pare mi tribaju. Eh, neman kad drkat u stanu od ovih svih ljudi... A nešto mi se i ne drka. Zapravo, jebe mi se, mislin u fazonu da mi se jebe nekoga a ne metaforički u smislu da me boli briga. S ovon curon iz Novog Zelanda se čujen i konta doć vamo da se vidimo opet. I da se jebemo ko štuke. Mali problemčić je činjenica da mene peru nervoze oko tih stvari, ne uvik, al često, uglavnom pomalo, al nekad se opustin i privlada normala situacija a nekad ne, jebiga. Pa eto al nema koristi od neke analize toga, biće šta bude, a eto, i opušteniji san malo s tin pa ću vidit sve kako će bit. Neću reć da mi cura nije i ovako zanimljiva, zapravo je dobra al nean pojma, fakat blage veze neman i malo me nervira da mislin o tome da to bude neka ozbiljnija šema. A onda u drugu ruku, kontan dobra je cura, šteta gubit dobre ljude... Al jebiga, ko uvik vagan na obe strane, i najrađe bi obe solucije, al jedna će već privagnit i ko mu jebe mater, biće dobro. Cura iz Izraela je bila noćila kod mene jedna, i super je, zapravo možda i nije al mi je s njon bilo super, spavali smo skupa par večeriju i nisan odavno spava s nekin. Zaboravija san kako je dobar osjećaj kad te neko probudi da se ljudi s tobon, il kad se probudite oboje napaljeni i krenete se fatat. Dobra je cura, i kako san je bolje upozna nego ovu iz Novog Zelanda o njoj mi se više priča, iako mi je možda ova iz novog zelanda bolja. Heh, sad, situacija je bila sa ovin Izraelcima, i prije nje san ih baš upozna par, taman sve u kratkom razmaku, da iman taj nivo otklona i nelagode s njima, ne da mi se pokrećat temu Palestine, jer znan da bi to bilo burno i vako nako, a u jednu ruku ne mogu je ni ne pokrenit a opušteno se s njima družit, jer mi se priča s njima o tome, jer me te teme i inače zanimaju. Zapravo me te teme najviše zanimaju. Pa tako, a pogotovo ako dobijen osjećaj da bi oni malo mogli opravdavat ono šta Izrael radi Palestincima, odma mi se ne druži s njima. Ustvari tada mi se raspravlja s njima, al ne znan kako da priđen priko te situacije da ja nisan nikad ni bija u Izraelu pa će bit ona 'ne znaš ti situaciju, ne živiš tamo' i ba bla. Iako je dovoljno poznavat činjenice poput te da je Hamas u par navrata ponudija prijedlog za dugoročno primirje, koje je Izrael odbija, i da Izrael na zapadnoj obali praktično protjeruje Palestince (ne direktno ali im maksimalno otežava život) i naseljava židove, grade se židovska naselja i Palestincima se nekad ne da ni da ulaze u djelove grada u kojem žive. Al eto, ne znan, pomalo... Pomalo zapravo i kontan da je dobro to da san upozna par Izraelaca da dobijen tu sliku, i polako da probijen taj led, da buden u stanju o tome pričat otvoreno i da mi to s vrimenon postane normala. Al to je sad drugi problem, mislin pod prvo, da odma sasičemo tu priču o 'zlim Izraelcima, Zionistima' itd, većina država u svitu radi isto, ili želi radit isto. Turska zlostavlja Kurde, manje drastično nego Izrael Palestince, ali također i zato što se Kurdi manje drastično bune. Kina Tibet i Ujgure, Iran Kurde, Baloche i Azere, Španija ne da Kataloncima referendum za otcjepljenje, Srbi bi još vraćali Kosovo u Srbiju, itd. Primjera ima kolko oćeš. A sad druga je također stvar što, zapravo taj moj kompleks oko toga je općenito jedan moj kompleks koji iman, a to je neka nelagoda, težina oko ulaska u neko neslaganje il konflikt s nekin. Strašno se bojin odbačenosti, i zato iman taj strah prilikon ulaska u neku raspravu, pogotovo oko vakih stvari. Ali istovremeno te rasprave želin i na kraju i uđen u nje. Al nekako mi je sve to previše anksiozno, napeto. Ma dobro... To je također djelon i razlog tog mog 'problema u krevetu', jer zapravo nisan dovoljno samopouzdan uopće, asertivan, da buden baš ono, muško propisno muško u seksu. Jebiga, doće do toga, al u međuvremenu trpit ova sranja je fakat loše al jebiga, ja san taki, neman šta drugo nego bit sam sa sobon vaki kakav jesan. Al iman neki osjećaj da će mi s ovon novozelanđankon bit normala. Zapravo jedva čekan da se vrati... mmmm..... :) Ova Izraelka je dobra, imali smo onako šta ja znan, svidija san joj se rekla mi je to, neman pojma... Ona je isto nekakva nesigurna i nesređena, onako, ima nekih problema, a upratija san u priliku o čemu se radi, zapravo mislin da dobro znan šta joj je točno problem, sad ne historijski nego ovako, šta joj je točno problem sad u 'real time', i malo mi se druži s njon zbog tog, štajaznan, neka vjerovatno glupa tendencija da nekoga popravljan, koja je lako moguće i čisto egoisstična, jer se tako ja osjećan korisno itd. Al ima u tome i prosto normalne tendencije da si nekoga upozna, ko ti se i svidija i da ti je s njin dobro, i vidiš da mu moš baš dobro doć u vezi nekih stvari. Dalo bi mi je se sad i baš opisat u detalje al nisan siguran da će iko čitat a i da iman vrimena da detaljišen. Konta san možda da se čujemo, pa možda da dođen u Izrael živit neko vrime, to bi dobro bilo. Ako ne to, onda san konta da bacin neko putovanje po bliskom istoku, ionako me je jedan lik iz Irana već zva da dođen kod njega, a usput bi moga i malo bacit đir po regiji. Također bi moga i tija, il da ništa pisat o iskustvu možda za neki portal a još bolje i snimat, pa možda napravit neki improvizovani dokumentarac, napravit neku vrstu mape konflikata u regiji i obić sve lokacije. Al sumnjan da bi ima muda ić kroz Siriju il Irak. To je trenutno ludost. Al eto, da ništa možda uć u neke sigurne djelove pa malo snimit ljude. Dobra bi to priča bila, u potezu od Turske do Pakistana uvatit etničke i religijske konflikte u neku vrstu dokumentarističke priče, ne bi ima neki strog koncept, niti previše izražavanja svog mišljenja, iako naravno da bi i toga bilo jel, al bi naglasak bija na ljudima i prosto njiovin pričama, a pita bi ih o situaciji u kojoj se nalaze, Izraelce i Palestini i Palestince o Izraelu, i tako i sve ostale. Nisan siguran bi li u Iranu to baš smija jer se za te stvari more izgubit glava. Al da ništa tajno. Sviđa mi se ova kreativna atmosfera u stanu sa dosta ljudi, al eto, dobro će mi doć i samoća. Sviđa mi se ovo... druženje, upoznavanje, djeljenje emocija... Želin upoznat ljude bolje, ljude s kojima se viđan, družin, pustit ih dublje, uć dublje u njih, i doslovno nekad haha. Selin se i krivo mi je malo, al čuj, biće dobro. S dva cimera san posta dosta blizak, al ajde, jedan mi je drag, kad se napijemo nekad mi se i ljubi s njin, al jebiga, super je lik al je zatvoren, ne moš baš ti nešto puno doprit do njega. Iako ga je super imat za cimera i za osobu u stanu, jer je enrgija predobra. Al eto, ipak će mi seljenje bit malo odmor od ove gomile ljudi, i konstantnog nereda a i neurednog življenja. Dobro mi je ova sa strankinjama kad završin... Sviđa mi se. Sviđaju mi se drukčiji ljudi. Dosadili su mi bosanci i Bosna, biću iskren. Isto ko i hercegovina koja mi je dosadila davnih dana. Dosadilo mi je i Sarajevo, i sasvim je sigurno da ću ga minjat, samo je pitanje kad. Možda i brže nego što bi reka. Možda je stvar momenta, nije bitno, dobro je Sarajevo, super je, al vrime je za nešto novo. Moje ambicije, kapaciteti, moja ličnost se ne pronalazi trenutno u ovom vamo, i zato palin ća. Ispašće šupljiranje, al kako san se navika malo zadnje vrime da se pokupin s nekin strankinjama i završin s njima, nekako skontan da me ne znan, bosanke baš i ne zanimaju, uglavnom. Zapravo zadnje vrime san skonta da me samo baš baš rijetka cura zainteresira u Sarajevu, jer me je malo popustila ona želja za jebavanjen okolo, iako i još bi se ja jeba i jebaću se garant, al naprosto, vidin da me cure kod nas baš i ne zanimaju. Naravno, čast izuzecima kojih i ima, al malo. Nekako san skonta da me poprilično nervira nešto što je tipično bosanski, ono kao, ekskluzivno bosanski. Tipa nedavno gledan kako će pravit prvi bosanski sf film, i lik komentira, tribalo bi malo sevdaha ubacit, da bude u filmu. Oj bog te jebo, ajd dobra je to i ideja kad skontaš, ako nekome padne na pamet, bude dobro zvučalo, to je super. Al ne triba ga jarane ubacit, ne triba nikako, morel se napravit neki bosanski film koji nije o ratu, koji nije o sevdahu, isto ko i neki npr srpski koji nije nešto na fol kusturicine 'ciganizacije' balkana i slično. More li se napravit nešto iz Bosne a da to nije nešto eksplicitno bosansko, to jeste ekskluzivno bosansko. Neman ništa protiv toga, naprosto se u tome ne pronalazin. Isto ko u stand up-u, što u bosni uvik bolje prolaze lokalni komičari koji prave šale na račun bosanskog mentaliteta i imaju tu šuplju o tome kako srbi i hrvati nisu smiješni... Pa dođu u Srbiju i Hrvatsku nastupat, i dožive debakl, ili ako ne debakl dožive jako prosječan nastup, dok san ja sa svojin šalama vazda bija dobar u Srbiji i Hrvatskoj jednako ko kod nas, ako ne zapravo i bolji. Eh tako, iz sličnih npr razloga mi recimo, Zabranjeno Pušenje nije nikad nešto postalo drag bend, iako imaju dobrih pjesama naravno. Ne diraju me mahalske priče, kafane, jugonostalgija i 'padanje u sevdah', jebe mi se za to da mi se ne mere za to više jebat. I nije stvar što nisan bosanac, jebe mi se i za sve hercegovačno što je ekvivalent tome, kad vidin one neke fore na fazon, kao, tipičnog hercegovačkog mentaliteta, prva mi je reakcija 'ajme majko, sva srića pa ovo ne slušan više oko sebe'. A ista stvar bi mi, što već vidin, se brzo i u Hrvatskoj i u Srbiji desila sa tin eksplicitno hrvatskin i srpskin stvarima. Cjenin individualce, ljude koji su se izdigli iznad svoje regije, nacije, koji ne moraju nužno izgubit nešto regionalno il nacionalno u sebi, al naprosto, za njih je to nebitno. To me zanima, a takvi ljudi su, poprilično češće stranci. Ili ih je pak procentualno vani jednako ko kod nas, al su naprosto vani veće zemlje pa ih ima više za pronać. Toliko za sad, žurin malo pa ćao, ostalo mi je nedovršeno o ovoj izraelki pa ću možda još nešto i napisat. Ev samo bend koji mi je pustila pa mi se svidija. https://www.youtube.com/watch?v=DDjpOrlfh0Y E da... I malo humora da bacimo. :D https://www.youtube.com/watch?v=M2rTafbQepg Tako, znači, tribalo je da dođe cura iz Izraela kojoj su neki crnogorci ovo pokazali, da ovo dođe do mene. :D Inače san na ovu Jubilee street od Cavea navučen pravo. A i na kompletan album. |
